U Srbiji ima preko 12.000 slepih i teško slabovidih osoba. Neki su rodjeni slepi, mnogi izgube vid u inkubatorima, a neki oslepe zbog povrede ili bolesti.

Ova treća kategorija, uslovno rečeno, najlakše opstaje zahvaljujući već uveliko stečenoj svesti o svetu u kome živi, stečenom obrazovanju i drugim tekovinama prethodnog života.

Naravno da je i njima užasno teško da se najednom suoče sa životom bez vida: od toga da izgube posao od koga su živeli, do toga da postaju potpuno zavisni od drugih.

U jednom trenutku ceo njihov svet nestaje, a oko njih izrasta zid mraka u kome su sami i bez ikakve nade. Samo ogromne žrtve porodice uz pomoć društva mogu vremenom da takve ljude vrate u život u kome, uz mukotrpan rad i posle mnogo vremena i truda, nadju svoje novo mesto.

Rodjeni slepi i oni koji su oslepeli kao bebe imaju jos tragičniju situaciju i još goru budućnost. Ima ih nekoliko hiljada. U inkubatorima, osim što oslepe, deca često obole od lakše retardacije, bez jasne svesti o svetu i životu. Sa njima je neuporedivo teže raditi na rehabilitaciji i osposobljavanju za kakav takav život dostojan čoveka. Samo institucionalna zaštita ima mogućnosti da ovim nesrećnicima pomogne.