Život je za slobodnog zidara avanturističko putovanje u sopstveni unutrašnji svet, ali skoro paradoksalno, putovanje i u svet Univerzuma. Što se više okreće sebi samom, svojoj okolini i ljudima oko sebe, on stiče sve više saznanja i podstreka da se posveti Univerzumu i prepozna se kao njegov sastavni, večni deo. Kao Zvezdana prašina. Masonski rituali i čitava masonska misao gradi posebnu formu senzibiliteta koja nas ispunjava i doprinosi da se ugradimo u harmoniju svemira. Što dublje prodire u svoj unutrašnji svet, slobodni zidar stiže dalje od sebe, približava se mestu sa koga se i razumom i intuitivno vidi šire, jasnije i bolje. Dopre li do mesta na kome nestaju sve predrasude, dogmatski okviri i male ljudske strasti, postigao je svoj cilj, približio se Svetlosti i razumeo smisao svog postojanja.