Svojim romanima Rati mir i (1864-1869) i “Ana Karenjina” (1873-1876) stekao je svetsku slavu. U godinama koje su sledile sve je jasniji bio razdor u Tolstojevom biću, koji ga je vodio od ličnosti koja stoji čvrsto na zemlji ka trancendentalnom.

Krajem 1870.dolazi do njegovog preobraćenja; započeo je sa pisanjem religiozne traktate u kojima je isticana vrednost jednostavnog života i koji su snažno uticali na socijalna kretanja u Rusiji toga vremena. Time je Tolstoj dao poseban podsticaj velikim socijalnim preokretima našeg vremena. Njegov uticaj nije bio ostvarivan kroz njegove socijalne teorije, već kroz njegovo prisustvo kao nezavisnog , nepodkupljivog duha koji je ukazao na potrebu za promenom jednog ekstremno nepravednog vladajućeg društvenog sistema.

Umro je 20 novembra 1910. godine.

U odnosu na slobodno zidarstvo bio je potpuno otvoren. 20. marta 1905. napisao je iz Jasne poljane jednom nemačkom knjževniku slobodnom zidaru: Zahvaljujem se na poslatim slobodnozidarskim knjigama, raduje da se moje moje moralno shvatanje poklapa i ne znajući do sad to, sa shvatanjima slobodnih zidara. Još od detinjastva imao sam ogromno poštovanje prema ovoj organizaciji i siguran sam da je slobodnozidarstvo donelo veoma mnogo dobrog čovečanstvu.

U svom četvorotomnom romanu Rat i mir, Tolstoj opisuje rusku masoneriju iz vremena Napoleonovog ulaska u Rusiju. U njemu, kroz likove plemića Andrea Bolkonskog i Pjera Besuhova razvija Tolstoj, za njega karakteristični motiv, potrage za smislom života. Umetnut u pis Rusije za vreme ulaska Francuza u Rusiju sve do njihovog poraza, isprepletan sa opisima pojedinačnih sudbina i karaktera, prikazan je i prijem i inicijacija u red slobodnih zidara jednog od protagonista – Pjera. Ovaj opis dat je u drugom delu druge knjige, ali i u petom delu ove knjige, mada neki prevodi izostavljaju ovaj tekst.

Pjer na svom putovanju u Patersburg, prilikom jedne pauze upoznaje slobodnog zidara Osipa Aleksejevića Basdjejeva. U razgovoru o masoneriji i Basdjejev definiše svoj masonski stav: “Nikada se ne bih usudio da znam istinu”, reče mason , koji je svojim čvrstim i ubedljivim načinom govorakod Pjera izazivao sve veće interesovanje. “Niko ne može do istine dopreti sam. Samo kamen po kamen i uz učešće jednog od miliona, od praoca Adama sve do današnjih dana, može se podići podići Hram koji će biti dostojan velikog Bogal”.

U sledećoj glavi, sa odobravanjem i detaljno opisan je pjerov prijem u Bratsvo.