Svakako najslavniji iz grupe koja je uzdignuta na stepen majstora u Suomi Lodge No 1, Finska, 18. avgusta 1922. bio je Johan Julius Christian Sibelius, u svetu bolje poznat kao Jan Sibelius koji je tada imao 56 godina. Iniciran je, unapređen i uzdignut u istom danu u vremenu od 10 h pre podne do 7 h uveče sa pauzom od jednog sata za ručak. Sibelius koji je već više od 25 godina bio moznati
muzičar bio je predviđen za Velikog Organistu nove Velike Lože, mesto na kome je ostao do kraja svog života.

U početku se zainteresovao za masonsku muziku improvizujućina regularnim radovima, ali je kasnije nastavio sa radom na ritualnoj muzici tako što je selekcionisao i adaptirao ih za rad u loži pojedine deonice svojih dela. To je kulmi ni ralo ritualnom muzikom poznatom kao “Musique Religieuse,” opus 113. Na početku se ona sastojala od devet komada koji su bili potpuno orkestrirani. Njegova majka Loža Suomi Lodge No 1 imala je čast i priliku da prva čuje ovu izvanrednu muziku 5. januara 1927. Na to potseća manuskript napisan na finskom i švedskom koji je bio jedini oblik napisane muzike sve do 1935 kada je štampana i povezana u celinu da bi je lično pretstavio Sibelius Velikoj Loži Njujorka.

Drugo izdanje izašlo je 1950 dopunjeno je sa još tri dela među kojima je i dobro poznata Finlandija, napisana još 1899. Ovaj opus je adaptiran potrebama Velike Lože Njujorka i poslužila je kao osnov za fi nski ritual koji je i danas aktuelan. Mnogi delovi ove masonske muzike dobili su svoja imena: Adagio,” “Thoughts Be Our Comfort,” “Hymn: Through Gung Leaves,” “Who Ne’er Hath Blent His Bread with Tears,” “How Fair an Earth and Loving,” “Onward, Ye Brethren,” “Whosoever Hath a Love of Justice,” “Ode to Fraternity: Good and Plea sant, O Ye Brethren,” “Hymn: Praise Thy Holy Name on High,” “Marche Funebre,” “Ode: The Lofty Heaven and Widespread Earth,” and “Fin lan dia Hymn.”

Kako Finlandia nije deo ritualne muzike, mnoge Lože je koriste posle završetka ritualnog rada. Ova muzika je veoma adaptibilna i primenljiva kako za Starešine, tako i organiste, ali i pojedine članove Lože tokom Ritualnog rada. Neki su došli na ideju da se ova muzika popularizuje tako što su eliminisali masonske refrene. Koralni aranžman rezultirao je i promenom imena dela, pa je od “Onward, Ye Brethren” nastala “Onward, Ye People.”. U toj formi je prvi put izvedena na Svetskoj izložbi u Njujorku 1. maja 1938. Za horsko izvođenje prilagodio je Channing Le Feb re, a dodatnu orkestraciju uradio je sam Sibelius. Preko 100 000 kopija ovog dela prodato je tokom prvih 10 godina.

Sibelijusovo delo pokazuje ogromnu snagu i kreativnost. Komponovao je više od 100 pesama, preko 10 kompozicija za violinu i puno njih za klavir. Možda su njegovo najveće delo sedam bogato orkestriranih i besmrtnih simfonija sa “Kalavela” (fi nskim folklornim) motivima. Sibelijus je sam dirigovao prvim izvođenjima svojih orkestralnih kompozicija u Finskoj i u inostranstvu sa izuzetkom “Tapiole”.

Dobitnik je mnogih nagrada još tokom njegovog života, a njegovo ime postalo je kroz njegovu muziku besmrtno. Postao je počasni doktor Jelskog univerziteta pilikom njegove posete Americi 1914.

Njegov 70. rođendan proslavljen je u Finskoj kao nacionalni praznik 1935., a posebna marka štampana je povodom njegovog 80. rođendana.

Posebno je nagrađivan od American Lodge of research u nekoliko navrata u kojima je njegova muzika postala integralni deo programa. Posebna čast ukazana mu je u Biblioteci i Muzeju Velikoe Lože Njujorka specijalnim izložbama povodom njegovih 85. i 90. rođendana 1950. i 1955.

Sibelius je rođen 8. decembra 1865 u Hameenlinnu u fi nskoj. Oba roditelja bila su Skandinavski Nemci, a otac je bio uspešan lokalni lekar. Pokazivao je svojstva muzičkog genija još u ranoj mladosti. Diplomirao je pravo na Imperijalnom Univerzitetu Aleksandar u Helsinkiju, ali je u sle dećim godinama prešao na studije na Muzičkom institutu i okrenuo se svojoj stvarnoj ljubavi. Majstor umetnik postao je 1888, a onada je kompletirao svoje postdiplomske studije u Beču i berlinu.

Oženio se 1893. i bio ponosni otac šest kćeri. Pošto je svoje rane godine proveo kao profesor kompozicije na Helsinškom Muzičkom Konzrvatorijumu,
vlada ga je nagradila obezbeđujući mu trajna sredstav koja su mu omogućavala bezbedan život i kreativan rad. Nrednih 25 godina proveo je komponujući, studirajući i aranžirajući koncerte kod kuće i u inostranstvu. Njaveći deo svog kasnijeg života proveo je u relativnoj tišini svog seskog imanja na 40 kilometara severoistočno od Helsinkija. Umro je 20. septembra 1957. od krvnog moždanog izliva u svojoj 92. godini.