Lesingov masonski put određen je kontaktima sa njegovim masonskim saputnicima kao što su Ewald Kristijan von Kleist, Voltaire, Johann otffried Herder, Ignaz von Born i drugi. U bratstvo slobodnih zidara je Primljen 14. oktobra 1771. Loža u kojoj je iniciran, unapređen u pomoćnika i uzdignut u majstora nalazila se u Or... Hamburg pod imenom Kod tri ruže od starešinaskim čekićem Barona von Rosenberga. Tu je vođen pod brojem matrikule 56. Kasnije – 1775. broj njegove matrikule je 23, 1776 br. 20, 1777 kao poštovani Brat pod brojem 59 i najzad 1778 pod brojem 48. Od 1780 se više ne spominje na listi matrikula ove Lože.Iskoristio je mogućnost formiranja sopstvene Lože u Volfenbitelu.

Svoje doživljavanje slobodnog zidarstva i iskustva iz života bratstva obradio je u svoja tri dela – Ernst i Falk – razgovori za slobodne zidare, Mudri Natan i Vaspitavanje ljudskog roda.

U svojoj 47 godini Lesing je napisao prva tri razgovora iz Ernst i Falka koji su izdati anonimno 1778. Svoje rukopise poslao je svojim prijateljima slobodnim zidarima, među kojima su Herder, Gete i drugi. Oni su bili toliko oduševljeni ovim razgovorima da su podstakli Lesinga da pripremi njihov nastavak. Premijera, za scenu priređenih Razgovora, održana je 15. februara 1998. u Mocartovoj sali u Hramu Loža u Hamburgu – u ulici Morvajden.

Hamburški Abendblatt je 17. februara 1998. hvalio ovu premijeru kao: Scensko delo koje u potpunosti odslikava Lesinga kao prosvetitelja i njegov obavezujući jasan jezik i jasnu misao. U ovom izvođenju posebno je dirljivo čuti Lesingov jezik razuma usred inflacije nejasnih fraza, propalih utopija,obnovljenog nacionalističke zatucanosti i nebuloznih očekivanja spasenja... Lesing shvata slobodnozidarstvo znatno šire. Za njega ono nije nešto potpuno slučajno, već deo čovekove biti i suštine građanskog društva.

Tako je i dijalog između Ernsta i Falka pledoaje za istinski građanski put, protiv mračnjčkih shvatanja, protiv nacionalnih i religioznih predrasuda. Slobodno zidarstvo postoji oduvek - kaže Lesing Pri tom ne misli na osnivanje Loža, kao oblika kroz koji masoni sprovode svoju misiju, već na duhovni sadržaj koji u sebi nosi slobodno zidarstvo.