Rođen je kao sin oficira i lekara Johana Caspera i Elisabeth Šiler 1759. u Marbachu na Neckaru. Već sa 13 godina napisao je svoje prve, nesačuvane pozorišne komade  Absalon i  Die Christen.

Po nalogu Hercoga i protiv volje roditelja upisan je na Vojnu akademiju Karlsschulle 1773. u Štutgartu koja je kasnije postala Univerzitet. Započeo je studije prava.

Posle dve godine menja interesovanje i upisuje se na studije medicine. Tokom tog vremena bavio se intenzivno čitanjem različite literature i tada nastaje drama koja nije sačuvana Student iz Nasaua, a zatim biva objavljena i njegova prva pesma Veče. Studirao je dela Plutarha, Šekspira, Voltera, Rusoa i Getea. 1776. započinje svoj rad na komadu Razbojnici. Moli za otpust iz vojne služebe, ali mu se to dozvoljava tek posle završetka disertacije.Te iste godine započinje rad i na Don Karlosu.

Aprila 1785. odlazi u Lajpcig. Tu mu štampaju većinu dela. U jednom svom pismu Kerneru koji je i sam bio slobodni zidar piše da ga Johan Bode priprema za ulazak u masoneriju, ali ga ovaj odgovara jer misli da Bode želi da ga pridobije za red Iluminata.

Na Kernerovu molbu 1785. nastala je Oda radosti i to kao plan za ritualni rad u Loži Kod tri sestre u Drezdenu.

Jula 1787. odlazi u Vajmar gde upoznaje masone Herdera i Vilanda. Te godine je štampan i izveden Don Karlos. Gete se vraća sa puta kroz Italiju i oni se prvi put sreću.

U svom desetom pismu o Don Karlosu je napisao da ne pripada ni Iluminatima, ni Masonima, ali njegov stric piše da je pripadao Loži Ginter kod stojećeg lava u Rudolštatu kojoj je pripadao i Fihte. Postoji dokument u kome se 1829. dva masona iz Rudolštata žale kako je nažalost ugašena ova loža kojoj je pripadao i Šiler. Šilerova masoska dokumentacija do sada nije nađena.

1789. započeo je svoju profesorsku karijeru kao istoričar u Jeni. To je izazvalo oduševljenje u gradu pa su njegova predavanja držana u posebno velikim salama. To je najuspešniji i njsrećniji deo njegovog života. Oženio se 1790. Šarlotom fon Lengfeld, ali već 1791. oboleo je najverovatnije od tuberkuloze.

1792, zahvaljujući svojim Razbojnicima postaje Počasni građanin francuske republike zajedno sa našim Bratom Tadeušem Košćuškim. On je u potpunosti stajao iza francuske revolucije, ali je predvideo i strahovladu jakobinaca koju je oštro osuđivao. Iste godine je završio Istoriju tridesetogodišnjeg rata, kao i Novu Taliju i O tragičnoj umetnosti.

Između Šilera i Getea razvilo se prijateljstvo koje je kulminiralo dvonedeljnom posetom Šilera Geteovoj kući. 1795 izlazi mesečni časopis Die Horen na kome je radio i Šiler, zajedno sa masonima:  Johannom Gottfried Herderom, Johannom Gottlieb Fichteom, Wilhelmom i Alexanderom von Humboldt.

1803. , iako je i međuvremenu puno pisao i objavljivao, završava svoj rad. Završava Mladu iz Mesine, 1804. objavljuje i Viljema Tela . Sve češće oboleva i umire 9. maja 1905.

Njegovi posmrtni ostaci su 1827. prebačeni na novo vajmarsko groblje gde je kasnije uz Šilera, po sopstvenoj želji sahranjen i Gete.