| Franz Joseph Haydn |
 |
 |
|
Čuven kompozitor, rodjen je godine 1732. u Rohrau. Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član dečačkog zbora Bečke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790., na kneževskim dovorovima u Ajzenštadu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču. Čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba stekao je za života veliku popularnost i poštovanje koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresušne muzičke dobrote. Hajdna često nazivaju ocem simfonijske muzike. Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo komornih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate - sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopše. Težište njegova stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju. U operi daje veću važnost karakterizaciji likova. Najstariji je od trojice majstora bečke klasike. Njegova carska himna 1797. godine, kasnije je postala austrijska nacionalna himna. Sve u svemu, Hajdn je moćan i originalan muzičar koji je doprineo razvoju klasične muzike i najavio dolazak romantizma. Neka od njegovih dela: Čudak, Nenadani susret, Mesečev svet, Simfonija rastanka, Oksfordska, 6 Pariških i 12 Londonskih simfonija, 84 gudačka kvarteta (najvredniji po 6 tzv. Sunčanih, Ruskih, Pruskih, te Apponiji i Erdodoj), pasija "Sedam poslednjih reči Spasiteljevih"), oratoriji Stvaranje i Godišnja doba. Umro je godine 1809 u Beĉu. U redove slobodnih zidara primljen je februara 1785. godine u bečku ložu Zur Wahr Eintracht-Kod iskrene jednodušnosti. U masonskom životu bio je aktivan i predan slobodan zidar. Napisao je brojne kompozicije za masoneriju. Komponovao je Šest pariskih simfonija, dirigovao je u Freemasons Hall u Londonu, održavao je kontakte sa mnogim muzičarima masonima i na mnoge je uticao u njihovom razvoju. Upravo to i dokazuje da su neki muzičari i naručili Šest pariskih simfonija 1786. godine. Bio je veliki prijatelj sa Mocartom koji mu inspirišući se njegovim ruskim kvartetima, posvećuje šest drugih i najlepših kompozicija. Danas su mnoge njegove kompozicije sastavni delovi masonskih radova. |
