Francuski humanist, pripovedač, lekar i monah.

Prvi je veliki francuski prozaista i jedna od najkrupnijih figura francuske renesanse. U mladosti je bio monah (franjevac pa benediktanac). Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki, latinski, hebrejski) i prirodne nauke. Osumnjičen da čita jeretičke knjige, napušta manastir (brlog lenjosti i pohote), studira medicinu i sprijateljuje se s istaknutim humanistima. Rable je imao bezgranično poverenje u prirodu i nauku. Poklonik je antike, uvek žedan novih saznanja.

Godine 1532. doktor je u Lionu i profesor anatomije. Tu objavljuje u prevodu Hipokratove aforizme i Medicinska pisma Đovannija Manardija, kao i zapažen šaljivi almanah La Pantagrueline prognostication. Životno delo mu je fantastično - satirični roman Gargantua i Pantagruel  kojim je izrazio ideje pravde, dobrote, čovečnosti, kulture i tolerancije. Kao lični doktor kardinala, ambasadora pri Vatikanu, boravi u više navrata u Rimu, gdje proširuje svoje znanje studijem arheologije, botanike i arhitekture.

Pol Nodon je pokušao 1954. godine, zatim 1973. godine, da dokaže kako je Rable pripadao Bratstvu Goa , društvu graditelja koji su primali prihvaćene i odabrane. Ovo mišljenje nije opšteprihvaćeno među stručnjacima za 16. vek. Međutim, i pored toga, neke lože Šinon, Sen-Avol, Pariz, izabrale su ga bez oklevanja za svog pokrovitelja.