Slobodnozidarske ideje i stremljenja postoje od nastanka sveta i stoga često kažemo da je masonerija nastala u trenutku kada je prvi čovek zakoračio zemljom. Zato, masonerija, u raznim formama svoga postojanja, ima veoma dugu istoriju.

Neko će reći da i pored toga, ovim svetom vladaju nasilje, nepravda i nesloboda i da smo daleko od ostvarenja sopstvenih ideala. Ipak, u istoriji masonerije ima mnogo primera delovanja naše Braće koja su svojim trudom doprinela veoma krupnim pomacima društva ka tim visoko postavljenim ljudskim idealima.

Fridrih II od Prusije, načinio je na prostoru na kojem je vladao, prvu pravnu državu u modernoj istoriji. Iskorenio je mučenje i božje sudove kao sredstvo za otkrivanje istine. Uveo je slobodu veroispovesti i slobodu savesti. Time je bitno doprineo izgradnji stavova tolerancije.

Ustav SAD, povezivanjem sa ljudskim pravima i uklanjanjem primene sile - delo je američkih, francuskih i nemačkih Masona. Navešćemo imena Džordža Vašingtona, Bendžamina Frenklina, Markiza de Lafajeta, samo kao njihove predstavnike. Ogromna većina potpisnika američke Dekleracije o nazavisnosti bili su Masoni. Ovi temeljni zakoni dospeli su preko Francuske revolucije, čiji su nosioci takođe bili masoni, do ustava i zakona svih slobodnih i demokratskih država. Postali su temelji bez kojih se današnji svet ne može ni zamisliti.

Dela reformatora - prosvetitelja i enciklopedista, masona, uključujući tu i naše - Vuka Karadžića, Dositeja i Njegoša, i danas svelte svojim primerom, utičući još uvek na poboljšanje i napredak društva.

Borci za slobodu - Simon Bolivar, Lajoš Košut, Đuzepe Garibaldi, Riga od Fere, Janko Katić, Petar Ičko, Aleksa Nenadović i mnogi drugi bili su Masoni.

Bratstvu su pripadale i veličine duhovnog života - Mocart, Gete, Puškin, Tolstoj, Lesing, Fihte, Hajdn, Sibelius, Stevan Mokranjac, Ivo Andrić i mnogi drugi.