Diplomirao je 1899. godine na Filološko-literarnom odseku Filozofskog fakulteta u Beogradu, a potom studira dve godine u Parizu književnost i pozorište.

Radi kao dramaturg u Narodnom pozorištu od 1903. do 1906. godine, potom predaje francuski jezik u Prvoj gimnaziji, a 1909. godine biva postavljen za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata obavlja dužnost šefa srpskog Pres-biroa u Ženevi. Posle rata se vraća na mesto upravnika Narodnog pozorišta, gde ostaje sve do 1924. Tada je postavljen na mesto podsekretara u Ministarstvu inostranih dela, a zatim i na mesto ambasadora Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Turskoj.

Za poslanika u Narodnoj skupštini Kraljevine je izabran 1925. na listi Demokratske stranke. Tri godine kasnije postao je i ministar prosvete, a na toj dužnosti ostaje do januara 1929. godine. Po prestanku ministarskog mandata organizuje osnivanje Kolarčevog narodnog univerziteta, na čijem čelu je bio od osnivanja do početka Drugog svetskog rata.

Do 1943. bio član Jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji u Londonu, a posle sporazuma Tito-Šubašić u martu 1945. kao potpredsednik ušao u Vladu Demokratske Federativne Jugoslavije u kojoj je bio do avgusta iste godine.

Milan Grol počinje avgusta 1945. otvorenu borbu protiv komunista svojim nedeljnim listom „Demokratija“, ali koji se ubrzo zatvara jer su sindikati odbili da njihovi članovi štampaju taj list. Demokratskoj stranci je ubrzo zabranjen rad, a izvestan broj omladinaca nastavlja ilegalno da deluje. Međutim, ubrzo su skoro svi pohapšeni i poslati na dugogodišnje robije (među njima i Borislav Pekić).

Milan Grol je bio predsednik Demokratske stranke od 1940. do 1946. godine.

Tekst preuzet sa sajta: http://sr.wikipedia.org