Prošlo je više od 20 godina kako je probuđena Velika Loža „Jugoslavija“, danas - Regularna Velika Loža Srbije. Sve ove godine, prolazeći kroz raznorazne turbulencije i razdore, kroz neslaganja i podele, nismo smogli snage, nismo bili dovoljno jedinstveni i posvećeni onome što je od presudne važnosti za sve nas. Nismo učinili dovoljno da bi smo izgradili naš realni Hram.

Prošle godine smo proslavili 90. godinu osnivanja naše Velike Lože. Potsetili smo se na našu Braću – vrle prethodnike, koji su u miru i usresređeni na svoj osnovni masonski cilj, radili u svom Hramu. To velelepno zdanje, središte iz koga je zračila svetlost, izazivalo je u nama nostalgičnu setu, ali i nadu da ćemo, ponovo probuđeni i sazreli, obnoviti ono što su nam prethodnici ostavili. Ostavština je ogromna, njen najvažniji deo čini duhovna građevina Hrama koga su tako predano i uporno gradila naša Braća. Nažalost u njoj nije bilo i one fizičke građevine koja je nestala u vihoru rata zajedno sa mnogobrojnim važnim dokumentima, knjigama i predmetima kojima se ponose mnogobrojni masonski muzeji biblioteke širom sveta, kojima bi smo se i mi danas dičili.

Srušeni su nam i pokradeni deo istorije i svedočanstva vremena. Ipak, sačuvan je duh, a najbolji svedoci njegovi jesu dela naše braće prethodnika, velikih imena slobodnog zidarstva, čije se seni i  danas kreću ovom zemljom kroz univerzitete, kulturu, nauku, umetnost, ekonomiju i svakodnevni život svih nas. Oni su nam ostavili i jedan zavet: Da nastavimo tamo gde su oni stali i mi to i pored svega, pokušavamo i sve više uspevamo.

Možda je upravo ovoliko godina trebalo da stasamo i dobijemo čvrstinu i ugled koji danas imamo. Možda nam je bila neophodna današnja zrelost da bi smo zaslužili svoj novi dom, svoj Hram.

On je tu pred nama i ovih dana započeli smo njegovu gradnju i u njoj učestvujemo svi mi zajedno i bez izuzetka. Velika Loža, posle 70 godina beskućništva stvara nanovo svoj novi dom, nastavlja tamo gde su naša slavna Braća, silom prilika, morala stati.

Kroz period našeg beskućništva mi smo napravili nekoliko koraka dalje, ali, tek sada, kada steknemo svoj pravi Hram, pred nama se ponovo otvara put kojim su hodili tako ponosno naši prethodnici.

Planirani izgled unutrašnjosti Hrama