 |
|
Electronic Magazine
|
|
-
Šestar #31-32
 Temeljna struktura, suština stare egipatske mudrosti je Maat. To je sveobuhvatni pojam reda i najčešće se prevodi kao svetski sklad, ispravnost, istina, pravednost i sigurno obuhvata značenje svih ovih pojmova zajedno jer
oni jedan iz drugog proističu i ne mogu jedan bez drugog ni opstati. Ipak, primarni aspekt Maat-a je kosmološki i personifikovan je kroz Tvorca, Velikog Arhitektu Svih Svetova kao tvorca i gospodara Maat-a. Ali, čak i tada, ako
Maat posmatrano kroz ovaj aspekt, on ne sme biti shvaćen toliko ekskluzivno. Jer on je svuda, u svakom od nas, u svakom činu i svakom delovanju...
-
Šestar #29
 Vox populi, vox Dei – Glas naroda, glas boga. Poreklo ove izreke potiče iz Hesoidovih „Dela idani“ i ima značenje: „ Nikada se jedan sud neće izgubiti jer Bog je sam sud.“ Ili, da to možda kažemo i na drugi način: Ni jedna istina neće se izgubiti jer Bog je sama istina. Alkuin, učitelj Karla Velikog napadao je izreku „Vox populi, vox Dei“ sledećim rečima: „Ne moramo slušati pojedince koji rado izgovaraju ovu izreku jer je larma plebsa uvek bliska ludosti”. Eto načina da se ovakvim izrekama na sofisticiran način potpuno promeni smisao, tako da se izgubi onaj pravi i da mu se sasvim suprotan.
-
Šestar #28
 Svojim prijemom u Bratstvo slobodnih zidara, neofit se priključio društvu onih koji traže, društvu onih čije je stremljenje, u uskom bratskom okruženju, usmereno ka zajedničkom radu na sopstvenom etičkom i moralnom usavršavanju. Tokom rituala prijema, onaj koji traži upućen je na refleksiju istine u samom sebi, odnosno, na njeno traženje. Suštinski element na kome se gradi masonska etika jeste spoznaja koju srećemo već u antičkim proročanstavima kao što je ono iz Delfa: Spoznaj samoga sebe ili u alhemiji: Visita interiora terrae, rectificando invenies occultum lapidem.
-
Šestar #27
 13. Septembra 6008., tačno u podne, započinjemo novu masonsku godinu 6008/6009. Stoga je trenutak da razmislimo još jednom o našem mestu u društvu i vremenu u kome živimo. Naše poznavanje istorije masonerije i činjenice vezane za najvažnija, najkrupnija i prelomna zbivanja u društvu, politici i kulturi 18. veka, ukazuju na izrazito i jasno delovanje i uticaj masonskih ideja i ideala humaniteta, tolerancije i bratske ljubavi na ta zbivanja i promene. Na ovo, naravno možemo biti ponosni, ali se istovremeno moramo zapitati jeste li i naš današnji značaj i uticaj bar donekle približan tome i da li smo danas sposobni i spremni za ovakav angažman.
-
Šestar #26
 Ogromna većina nas imala je problematično «zadovoljstvo» da doživi žestoki uspon rodoljubivih osećanja - u njihovoj najdrastičnijoj formi - u obliku nacionalizma i šovinizma. Pratile su ih naravno, sve njihove posledice, a i danas ih doživljavamo i osećamo, tako da se moramo zapitati – da li je i kako je moguće - da ljudi zapadnu u tako neracionalnu zaslepljenost i obnevidelu mržnju.
-
Šestar #24-25
 Često se susrećemo sa izrekom - «Slobodno zidarstvo oduvek postoji». Pri tom mislimo na jedan pogled na svet, na večnu težnju da se čovek, društvo i sav svet dovedu u harmoničan odnos, u sklad kojim se sva priroda, društveni odnosi i čovek u njima povezuju u celinu ispunjenu međusobnim razumevanjem i tolerancijom. Ovakvoj harmoniji se nije oduvek samo težilo, već su mnogi pojedinci i grupe o tome duboko razmišljali i svoje poglede prenosili drugima stvarajući jednu vrstu učenja koje i nama kao masonima tako blisko.
-
Šestar #22-23
 Život je za slobodnog zidara avanturističko putovanje u sopstveni unutrašnji svet, ali skoro paradoksalno, putovanje i u svet Univerzuma. Što se više okreće sebi samom, svojoj okolini i ljudima oko sebe, on stiče sve više saznanja i podstreka da se posveti Univerzumu i prepozna se kao njegov sastavni, večni deo. Kao Zvezdana prašina. Masonski rituali i čitava masonska misao gradi posebnu formu senzibiliteta koja nas ispunjava i doprinosi da se ugradimo u harmoniju svemira. Što dublje prodire u svoj unutrašnji svet, slobodni zidar stiže dalje od sebe, približava se mestu sa koga se i razumom i intuitivno vidi šire, jasnije i bolje. Dopre li do mesta na kome nestaju sve predrasude, dogmatski okviri i male ljudske strasti, postigao je svoj cilj, približio se Svetlosti i razumeo smisao svog postojanja.
|
|
|
