| Gotthold Ephraim Lessing |
 |
 |
Gothold Ephraim Lessing rođen je 1729. Preminuo je 1781. Kao pisac i dramaturg, živeo je u Hamburgu da bi na kraju u Volfenbitelu postao vojvodski bibliotekar. Svojim radovima i delovanjem je upotpunio i prevazišao nemačko prosvetiteljstvo. Vanrednim razumom i jezičkom snagom ubeđenog borca, osvetlio je hrišćanski svet vere i potstakao moralno prevaspitanje ljudskog roda. U literarnom pogledu pripremio je put nemačkim klasicima, zastupao je Šekspira i borio se protiv francuskog klasicizma. Njegova najznačajnija dela su drame - Mina iz Barnhelma, Emilija Galoti, Mudri Natan.
Lesingov masonski put određen je kontaktima sa njegovim masonskim saputnicima kao što su Ewald Kristijan von Kleist, Voltaire, Johann otffried Herder, Ignaz von Born i drugi. U bratstvo slobodnih zidara je Primljen 14. oktobra 1771. Loža u kojoj je iniciran, unapređen u pomoćnika i uzdignut u majstora nalazila se u Or... Hamburg pod imenom Kod tri ruže od starešinaskim čekićem Barona von Rosenberga. Tu je vođen pod brojem matrikule 56. Kasnije – 1775. broj njegove matrikule je 23, 1776 br. 20, 1777 kao poštovani Brat pod brojem 59 i najzad 1778 pod brojem 48. Od 1780 se više ne spominje na listi matrikula ove Lože.Iskoristio je mogućnost formiranja sopstvene Lože u Volfenbitelu. Svoje doživljavanje slobodnog zidarstva i iskustva iz života bratstva obradio je u svoja tri dela – Ernst i Falk – razgovori za slobodne zidare, Mudri Natan i Vaspitavanje ljudskog roda. U svojoj 47 godini Lesing je napisao prva tri razgovora iz Ernst i Falka koji su izdati anonimno 1778. Svoje rukopise poslao je svojim prijateljima slobodnim zidarima, među kojima su Herder, Gete i drugi. Oni su bili toliko oduševljeni ovim razgovorima da su podstakli Lesinga da pripremi njihov nastavak. Premijera, za scenu priređenih Razgovora, održana je 15. februara 1998. u Mocartovoj sali u Hramu Loža u Hamburgu – u ulici Morvajden. Hamburški Abendblatt je 17. februara 1998. hvalio ovu premijeru kao: Scensko delo koje u potpunosti odslikava Lesinga kao prosvetitelja i njegov obavezujući jasan jezik i jasnu misao. U ovom izvođenju posebno je dirljivo čuti Lesingov jezik razuma usred inflacije nejasnih fraza, propalih utopija,obnovljenog nacionalističke zatucanosti i nebuloznih očekivanja spasenja... Lesing shvata slobodnozidarstvo znatno šire. Za njega ono nije nešto potpuno slučajno, već deo čovekove biti i suštine građanskog društva. Tako je i dijalog između Ernsta i Falka pledoaje za istinski građanski put, protiv mračnjčkih shvatanja, protiv nacionalnih i religioznih predrasuda. Slobodno zidarstvo postoji oduvek - kaže Lesing Pri tom ne misli na osnivanje Loža, kao oblika kroz koji masoni sprovode svoju misiju, već na duhovni sadržaj koji u sebi nosi slobodno zidarstvo. |
