Možda treba početi od boravka S. Milutinovića na Cetinju. On je verovatno na neki način uveo svog učenika u masone. Moguće da je bilo masona i u krugu prijatelja koje je Njegoš imao u Trstu, a izvesno je da je bio mason njegov učitelj francuskog jezika Žom koji od 1830. do 1831. boravi na Cetinju a na preporuku francuskog konzula u Trstu Levasera – masona.

Njegoš je imao mnogo prisnih prijatelja među masonima Kotora, gde su za vreme francuske uprave, kao i u celoj Dalmaciji nikle mnoge lože. Austrijanci su ih potom zatvorili, ali su se njihovi članovi i dalje osćali kao masoni i držali se masonske tradicije. U brojnim Njegoševim putovanjima pre svega po Italiji i boravci u Trstu dovodili su ga u susrete sa S.Z.: Levaser – francuski konzulu Trstu, Frančesko del Ongaro – Garibaldijev sekretar, Nikolo Tomazo – književnik slovenskog porekla, Džon Gardner Vilkins – egiptolog.

Zatim, boravak engleskog konzula iz Novog Pazara koji se "premestio iz Novog Pazara u Cetinje gdi se sa crnogorskim vladikom jako mnogo saobraćava".

Proučavaoci Njegoševog dela tvrde da se osnovne ideje francuske revolucijenalaze u Gorskom Vijencu, koji sadrži misao Žan Žak Rusoa o vrhovnoj vlasti naroda. Zanimljivo je reći da su sve ičnosti pomenute u "Posveti prahu oca Srbije" bili masoni.

Moguće slutnje o Njegoševom pripadništvu masonskom savezu unose dve diplome: vladičanska iz 1833. god. sa svevidećim okom i Mitropolitanska iz 1844. sa šestokrakom zvezdom – obe izdate u Rusiji. Mada su to opštehrišćanski simboli, je moguće je shvatiti ih i kao simbole slobodnog zidarstva.

Njegošev mauzolej je takođe indikator njegovog masonstva. Projektovao ga je i Njegoševu statuu izradio Ivan Meštrović, takođe mason. I letimičan pogled nedvosmisleno navodi na zaključak o njegovoj sličnosti sa masonskim hramovima, utoliko pre što je na jednom od kamenih blokova uklesan trougao.